Hemijske metode dezinfekcije 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9

Dezinfekcija je postupak uništavanja živih mikroorganizama i redukcija njihovog broja na prihvatljivu mjeru uz uklanjanje nepoželjnih mikroorganizama. Cilj dezinfekcije je sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti.. Usljed neprovođenja dezinfekcije može doći do štetnih djelovanja mikroorganizama koja mogu uzrokovati kvarenje hrane i oboljenja kod ljudi ( trovanja hranom, bolničke infekcije i sl.) Učestalost i način provođenje dezinfekcije ovisi o vrsti mikroorganizama, vrsti objekta, te prirodi radnog procesa. Metode dezinfekcijskih postupaka:
- mehaničke metode
- fizikalne metode
- hemijske metode.
UVOD
Mikroorganizmi koji se dezinfekcijom nastoje ukloniti su raznovrsni. Poznavanje svakoga
od njih tj. njihovih bioloških osobina i "slabih tačaka", važno je za uspešnu primenu dezinfekcije i izbor dezinfekcionih sredstava i tehnike. Najvažniji su:
• Gljivice • Chlamidiae • Virusi • Bakterije • Mycoplasmae • Prioni.
Različiti mikroorganizmi pokazuju različiti stepen otpornosti prema dezinfekcionim sredstvima.
Sledeća šema pokazuje padajući niz od najotpornijih mikroorganizama do najosetljivijih.
-Prioni (BSE,CJD)
-Coccidia (Cryptosporidium)
-Bakterisjke spore (Bacillus)
-Mikobakterije (tbc.)
-Ciste (Giardia lamblia)
-Mali virusi bez omotača (polio)
-Gram negativne bakterije (Pseudomonas)
-Gljivice (Candida, aspergillus)
-Veliki virusi bez omotača (Enterovirusi, Adenovirusi)
-Gram pozitivne bakterije (S.aureus, Enterococcus)
-Virusi sa lipidnim omotačem (HIV,HBV)
OPŠTA PRAVILA DEZINFEKCIJE
1. Dezinfekciji, kad god je to moguće treba da prethodi čišćenje i pranje, čime se uz
makroskopsku nečistoću znatno redukuje broj i viabilnost mikroorganizama a pri tome
se uklanjaju organske materije koje mogu da neutrališu ili apsorbuju dezinficijense. Ako
se radi o naročito opasnim mikroorganizmima koji bi mogli da naškode osobama koje
sprovode dezinfekciju, tada se dezinfekcija sprovodi i prije čišćenja i opet poslije čišćenja.
2. Po pravilu dezinficijensi, naročito hemijski, ne deluju treutno već je potrebno određeno
vrijeme kako bi se u potpunosti ostvario predviđen učinak. Vrijeme (od nekoliko minuta do pola sata) zavisi od vrste uzročnika koji se želi da inaktiviše i od samog dezinfekcionog sredstva.
3. Dezinficijensi se razlikuju po svom spektru djelovanja, tj. jedni na neke mikroorganizme
deluju dobro, a na druge slabo ili nikako. Uopšte, dezinficijensi slabije djeluju na gljivice,
Gram-negativne bakterije, bakterijske spore, viruse i prione. Zato, u odnosu na cilj dezinfekcije, treba odabrati adekvatno dezinfekciono sredstvo i njegovu odgovarajuću koncentraciju.
4. Treba voditi računa i o činjenici da neke materije inaktivišu delovanje hemijskih dezinficijenasa. Uz organski materijal, krv i sl., to su na primjer plastične mase, pamuk (vata) i dr.
5. Važno je primenjivati tačnu koncentraciju prema uputstvu.
6. Pri upotrebi dezinficijenasa treba misliti na moguć uticaj na životnu sredinu.
7. Naravno, dezinfekciono sredstvo ne smije biti škodljivo za ljude.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com